Пређи на главни садржај

Šta kada ne ide "po planu" ?

Kada sa nepune 22 godine saznate da ste trudni nemate baš osećaj da ste dobili  jackpot.🤣 Propadanje u ambis prestalo je onog trenutka kada mi je ginekolog rekao: "vitalna trudnoća, 7. nedelja" . Sećam se da sam odmah tog dana jako pažljivo birala šta ću da kupim za jelo u supermarketu (ne sećam se da sam nekad pojela više voća). Sada shvatam da mi je čuveni "majčinski instinkt" rodjen već prvog dana. Istini za volju, zaista nisam znala kako da se nosim sa činjenicom da ću postati majka, iako sam pored sebe imala ozbiljnog muškarca, čvrstu višegodišnju vezu i podršku najbližih. Već dugo živim devizu SVE SE DEŠAVA KAD TREBA DA SE DESI i verujem da mi biramo roditelje, te sam znala da BAŠ SADA i BAŠ OVA BEBA hoće mene za mamu. No, druga strana medalje nije bila baš tako sjajna.. Saznala sam da sam trudna izmedju treće i četvrte godine fakulteta, dok sam bila zaposlena i nisam znala u kom smeru će se odvijati dalje moj život. Kao redovnom studentu koji se već pune 3 godine finansira iz državnog budžeta, nisam želela da u poslednjoj godini napravim presedan. Ali trenutnu situaciju dodatno je otežavala činjenica da radim i imam puno radno vreme i mnogoooo manje vremena za sebe. Taj period mi je ujedno bio najneizvesniji ali i najproduktivniji period u životu. Čvrsto sam rešila da postignem sve! Preko dana bih radila, uveče učila i spremala ispite. Na poslu bih u pauzama već pravila planove koliko i koje oblasti moram da predjem kad dodjem kuci i strogo bih se toga držala. I tako za svaki dan. Dobrom organizacijom uspela sam da veoma brzo uhvatim budzet i u poslednjoj godini. E sada se javio drugi problem. Trudnica  i redovni studnet? Izvodljivo ili ne? Tu me je malo njih podržalo. Najčešći savet je bio zamrzavanje godine jer "nećeš moći sve da postigneš". Opcija da zamrznem godinu ili pravim pauzu nije dolazila u obzir. Tako sam krenula najnormalnije u cetvrtu godinu i završavala sve obaveze koje sam imala kao redovan student. Stomak je krenuo da raste i da se primećuje dosta kasnije, negde oko 7.meseca, te je malo njih u mom okruženju uopšte znalo da sam trudna. U medjuvremenu sam odlučila da bebu želim da rodim u bračnoj zajednici (da, papir ne znači apsolutno ništa, ali ja sam želela to) pa sam od 17. novembra postala supruga. 😁 Toliko toga mi se izdešavalo u manje od 6 meseci da nisam ni stigla da primetim tolike promene. Sve u svemu, poenta posta je, pored toga što sam postala ŽENA, I spremala se da postanem MAMA, bila sam i full time student, postizala sve što sama planirala, uskladjivala sve obaveze tako da ništa ne trpi. Ovo ne pričam da bih izazvala divljenje, niti želim da bude protumačeno kao "hvalite me usta moja" , već samo želim da poslužim kao inspiracija i motivacija  bar jednoj osobi koja se možda nalazi u sličnoj situaciji. Naravno da se može sve! Pitanje je samo koliko jako želite da postignete i ostvarite zacrtano. Dobra ORGANIZACIJA, VOLJA I MOTIVACIJA je sve što vam treba. Sve što nam se inače dešava - dešava nam se jer mi to možemo da savladamo. Osećaj koji imate kada iz teških životnih situacija uspete da izadjete kao pobednik i kada uspete da takve situacije, naizgled bezizlazne, okrenete u svoju korist, je jednostavno neopisiv.
Bog daje onoliko težak teret koliki možemo da po(d)nesemo.  Setite se ovoga sledeći put kad krenete da se žalite... 😉

Коментари

  1. To je to,divan inspirativan tekst,smao tako nastvi..Super si <3 Divna i posebna osoba koja zasluzuje sve najbolje u zivotu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno! Takodje smatram da si divna osoba i požrtvovana, na svim poljima! 😊

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Pismo Gali..

Mila moja,

Nemam ni približno predstavu u kom momentu života ti ovo čitaš. Ni gde si. Ni gde sam ja. Pišem dok smo tu. Pišem ovo dok me još budiš noću. Dobro, ponekad. Dobra si beba, Gala. Mnogo bolja nego što sam, iskreno, očekivala. Bila si nestvarno dobra i dok si bila u stomaku. Jedina potvrda da sam trudna bio je taj stomak, i ništa, ništa drugo. Eto, toliko si bila savršena. Tad sam pričala da ako tako izgleda trudnoća ja bih mogla zauvek da budem trudna.
Tek gučeš, Gala. I mnogo se smeješ. To najviše volim kod tebe. Volim ja svaki milimetar tebe, jasno, ali osmeh je nešto sasvim drugo. On  leči. Ponosna sam na tebe od momenta kad si se rodila, nemam pojma zašto. I nije floskula. Nikad ni na šta nisam bila ponosnija. Volela bih, istinski bih volela, da i ti budeš na mene. Od trenutka  tvog rodjenja shvatila sam težinu novonastale odgovotnosti. Od tog trenutka, ja sam odgovorna za dva života. I to ne mislim bukvalno, jer osim hranjenja i presvlačenja neku drugu obavezu za sad i …

Ne čekaju..

Jutros je bio jedan od onih dana kada ne znam šta ću pre. Ostavila sam Galu u krevecu i dok se ona okreće, gleda svoju ruke ili sisa palac, uhvatila sam vreme ne bih li presredila njenu garderobu. (Zvrk ima troduplo više stvari od mene što bi bilo jako simpatično da to za sobom ne povlači činjenicu da u ormaru mesta gotovo da nema više .🤣)  Povremeno sam bacala pogled na nju i u jednom trenutku sam videla da mi kroz rešetke pruža rukicu.. Prišla sam, poljubila je i rekla "Ne sad ljubavi, posle ćemo da se igramo". I vratila sam se garderoberu. Iz hrpe stvari prvi vadim beli plišani kombinezon koji je nosila sa mesec dana. "Bože kolicki je. Kad si ga pre prerasla?" Shvatam da sada ne bi mogla da ga navuče ni pola i ledim se od činjenice da mi je dete poraslo, a da ja suštinski toga nisam ni svesna. Svesna sam ja činjenice da ona nema više mesec dana, da odavno više ne staje na jednu ruku, ali nisam svesna da sam to olako prihvatila. Ona nikada više neće da bude moj…

Rodjena sa dvadeset i dve

Prvi put sam zaplakala 8. novembra devedest i pete. Tad sam prvi put udahnula i, kako izvod iz knjige rodjenih kaže,  od tada živim. Ako se ja pitam, nije to baš tako.. Odgovorno tvrdim da sam rodjena sa dvadeset i dve! I hvala Bogu da je tako jer neki se, ljudi moji, rode sa četrdeset, neki tek sa šezdeset, što je najtužnije, neki se nikad i ne rode.. Živi su oni, organizam radi potpuno funkcionalno, ali se nikad nisu rodili. I tako nerodjeni umru. Znači roditi se je privilegija. Trebalo bi da rodjeni probudimo one nerodjene, jer je budjenje moguće. A rodite se kada shvatite. Shvatite da dišete besplatno. Da besplatno vidite, hodate. Svaki dan. I da to uzimate zdravo za gotovo. Kad postanete svesni cinjenice da svega toga sutra može i ne biti, rodićete se. Ja sam se rodila onda kad sam ovo razumela. Rodila sam se kad sam naučila da živim, a to pre nisam znala. Živim otkad se radujem svaki put kad otvorim oči, radujem se što ih i danas otvaram. Radujem se jer su tu moji. Što su zdrav…