Пређи на главни садржај

Šta kada ne ide "po planu" ?

Kada sa nepune 22 godine saznate da ste trudni nemate baš osećaj da ste dobili  jackpot.🤣 Propadanje u ambis prestalo je onog trenutka kada mi je ginekolog rekao: "vitalna trudnoća, 7. nedelja" . Sećam se da sam odmah tog dana jako pažljivo birala šta ću da kupim za jelo u supermarketu (ne sećam se da sam nekad pojela više voća). Sada shvatam da mi je čuveni "majčinski instinkt" rodjen već prvog dana. Istini za volju, zaista nisam znala kako da se nosim sa činjenicom da ću postati majka, iako sam pored sebe imala ozbiljnog muškarca, čvrstu višegodišnju vezu i podršku najbližih. Već dugo živim devizu SVE SE DEŠAVA KAD TREBA DA SE DESI i verujem da mi biramo roditelje, te sam znala da BAŠ SADA i BAŠ OVA BEBA hoće mene za mamu. No, druga strana medalje nije bila baš tako sjajna.. Saznala sam da sam trudna izmedju treće i četvrte godine fakulteta, dok sam bila zaposlena i nisam znala u kom smeru će se odvijati dalje moj život. Kao redovnom studentu koji se već pune 3 godine finansira iz državnog budžeta, nisam želela da u poslednjoj godini napravim presedan. Ali trenutnu situaciju dodatno je otežavala činjenica da radim i imam puno radno vreme i mnogoooo manje vremena za sebe. Taj period mi je ujedno bio najneizvesniji ali i najproduktivniji period u životu. Čvrsto sam rešila da postignem sve! Preko dana bih radila, uveče učila i spremala ispite. Na poslu bih u pauzama već pravila planove koliko i koje oblasti moram da predjem kad dodjem kuci i strogo bih se toga držala. I tako za svaki dan. Dobrom organizacijom uspela sam da veoma brzo uhvatim budzet i u poslednjoj godini. E sada se javio drugi problem. Trudnica  i redovni studnet? Izvodljivo ili ne? Tu me je malo njih podržalo. Najčešći savet je bio zamrzavanje godine jer "nećeš moći sve da postigneš". Opcija da zamrznem godinu ili pravim pauzu nije dolazila u obzir. Tako sam krenula najnormalnije u cetvrtu godinu i završavala sve obaveze koje sam imala kao redovan student. Stomak je krenuo da raste i da se primećuje dosta kasnije, negde oko 7.meseca, te je malo njih u mom okruženju uopšte znalo da sam trudna. U medjuvremenu sam odlučila da bebu želim da rodim u bračnoj zajednici (da, papir ne znači apsolutno ništa, ali ja sam želela to) pa sam od 17. novembra postala supruga. 😁 Toliko toga mi se izdešavalo u manje od 6 meseci da nisam ni stigla da primetim tolike promene. Sve u svemu, poenta posta je, pored toga što sam postala ŽENA, I spremala se da postanem MAMA, bila sam i full time student, postizala sve što sama planirala, uskladjivala sve obaveze tako da ništa ne trpi. Ovo ne pričam da bih izazvala divljenje, niti želim da bude protumačeno kao "hvalite me usta moja" , već samo želim da poslužim kao inspiracija i motivacija  bar jednoj osobi koja se možda nalazi u sličnoj situaciji. Naravno da se može sve! Pitanje je samo koliko jako želite da postignete i ostvarite zacrtano. Dobra ORGANIZACIJA, VOLJA I MOTIVACIJA je sve što vam treba. Sve što nam se inače dešava - dešava nam se jer mi to možemo da savladamo. Osećaj koji imate kada iz teških životnih situacija uspete da izadjete kao pobednik i kada uspete da takve situacije, naizgled bezizlazne, okrenete u svoju korist, je jednostavno neopisiv.
Bog daje onoliko težak teret koliki možemo da po(d)nesemo.  Setite se ovoga sledeći put kad krenete da se žalite... 😉

Коментари

  1. To je to,divan inspirativan tekst,smao tako nastvi..Super si <3 Divna i posebna osoba koja zasluzuje sve najbolje u zivotu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno! Takodje smatram da si divna osoba i požrtvovana, na svim poljima! 😊

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Porodjaj - moje iskustvo 🌸

Još kao devojčicu me jako zanimalo kako to izgleda porodjaj. Boli li? Ako boli, koliko? Znala sam da kažem mami "evo ja ću sad da te uštinem, a ti kaži da li toliko boli?" 😂 Sve što sam dobijala kao odgovor je bilo - kad uzmeš bebu, sve se zaboravi. Da li se slažem - ne u potpunosti.
Ali, da krenemo od početka. Želim da potpuno otvoreno obradim ovu temu, jer smatram da je nepravdeno zanemarena. Sve ono što nam je plasirano u amerčkim filmovima svojevrsna je parodija ovog, u najmanju ruku, veličanstvenog čina. Elem, kada u devetom mesecu krenete na redovne preglede kod svog ginekologa možete očekivati hospitalizovanje bilo kad, jer od trenutka ulaska u deveti mesec smatra se da je beba potpuno spremna za vanjski svet, i da je pitanje dana kada ćete se upoznati lično. E sada, jako je individualno to da li će Vam indikatori porodjaja biti trudovi, pucanje vodenjaka, opadanje plodove vode ili prosto "otvaranje". U mom slučaju, porodjaj se desio na dan termina, gde m…

Spring is here..

S obzirom na to da bi moja mala mogla da stigne svakog trenutka, a da sam pritom uhvatila definitivno najlepši dan od početka godine, odlučila sam da ovakav momenat zabeležim. A kako ne smem da preterano šetam, za potrebe slikanja dobro je poslužilo i dvorište. 😉
Budući da mi je cela trudnoća bila predivna i da je doslovno nisam osetila, ovih devet meseci je proletelo. Kako se dan upoznavanja sa najbitnijom osobom u mom životu približava, dani se pretvaraju u godine. 😆 Iako je gospođici verovatno lepo tamo gde je, ja postajem nestrpljiva. Verovatno je to slucaj sa svakom "mum to be" ali verujem da još uvek nisam ni svesna, da ću kroz 10ak dana da vidim svoju bebu, i da ubrzo postajem MAMA. Čvrsto verujem da se takav osećaj doživi jednom u životu, i da ne slutim koliko sam zapravo blagoslovena. U susret mom malom univerzumu, mom suncu i smislu zivota...ljubi te mama.