Kao da si tu ❤
Rekla sam, onog dana, Sandri, da te poljubi. Bio je 20.novembar, dan pamtim, oko godine se bunim jer ne mogu da poverujem da 18 meseci nisi tu. Gala im 13.. I ima tvoje oči.. Toliko puta tebe vidim u njoj. To mi olakšava činjenicu da nisi stigla da je upoznaš. Ovako verujem da je neki deo tebe još tu, sa mnom, a u njoj.. :)
Stalno mislim na tebe. Ne znam gde si, ali znam da ti je bolje. Nismo se pozdravile, nisam se oprostila. Nisu mi dali. Jednu stvar sebi ne mogu da oprostim... Da sam onog 18.novembra znala da te vidim poslednji put, kunem ti se, ne bih požurivale moje da krenemo kući.. Ne bi mi se uopšte žurilo. Ljubila bih te više, a grlila jače, samo da sam znala da više neću moći.
Kažu da nikad ne znaš kad nekog vidiš poslednji put i da nikad ne preboliš što to nisi znao, i potpuno je tačno. Nisam prebolela ni ja.
Prvi put ti se javljam, nisam mogla ranije... Nisam smela. Ali nema ni tebe. Ne javljaš se. Retko mi dođeš, to me plaši. Retko te sanjam. Ne bih volela da si ljuta. Znamo odlično da sam oduvek radila na svoju ruku, ali ne bih podnela da si mi ljuta. Nisam još u potpunosti ni obradila činjenicu da te nema, još manje prihvatila to. Pričam nekad s tobom, kao da si tu. Plačem kao da si tu. Sećam se svega kristalno jasno, kao da si tu. Tačno znam šta bi mi sad rekla, verujem i da bi me izgrdila, a i ne zameram ti.
Kao da te čujem: "Kako ti Saška, zašto baš ti?" ali moraš da budeš svesna jedne stvari.. Učila sam od najboljih, učila sam od neverovatnih žena. Jedna je toliko puta zeznula smrt, jedna je par meseci zamenila za celih 20 godina, jedna je skoro sama podigla dva deteta, jedna je uvek najviše volela SVA 4 unučeta.. I sve te žene si bila ti. Kako onda da ja budem išta manje od toga? Nemam na koga da budem kukavica, lavice moja. Morala sam. Veruj mi i veruj da sam znala šta radim. Jel znaš da se češto sećam načina na koji si znala da nas poljubiš, onako da pukne? Sećam se i mogu da osetim to i sada. Kao da si tu. Nedostaješ, zbog svega što je bilo, za sve što će tek da bude... Za svaki Galin rođendan, za moju diplomu, za Sandrinu diplomu, za posao, za svaki naredni dan... Za sve. Fališ i mami, mada se krije kad plače, ali mi znamo. Ćutimo. Ćutimo jer boli. Bila si kraljica, bila si oaza mira, bila si uzor i krilo. Bila si mir i spokoj. Bila si lepa reč i iskren osmeh. Uvek onaj do suza, jer drukučije nisi znala. Bila si ljubav i uteha. Bila si i ostala najbolja ženska osoba koju sam upoznala.. Uzoru i inspiracijo moja.
Volim te i, još jednom, nemoj da se ljutiš.
Dok se opet, negde, ne sretnemo...
Tvoja Saška
Stalno mislim na tebe. Ne znam gde si, ali znam da ti je bolje. Nismo se pozdravile, nisam se oprostila. Nisu mi dali. Jednu stvar sebi ne mogu da oprostim... Da sam onog 18.novembra znala da te vidim poslednji put, kunem ti se, ne bih požurivale moje da krenemo kući.. Ne bi mi se uopšte žurilo. Ljubila bih te više, a grlila jače, samo da sam znala da više neću moći.
Kažu da nikad ne znaš kad nekog vidiš poslednji put i da nikad ne preboliš što to nisi znao, i potpuno je tačno. Nisam prebolela ni ja.
Prvi put ti se javljam, nisam mogla ranije... Nisam smela. Ali nema ni tebe. Ne javljaš se. Retko mi dođeš, to me plaši. Retko te sanjam. Ne bih volela da si ljuta. Znamo odlično da sam oduvek radila na svoju ruku, ali ne bih podnela da si mi ljuta. Nisam još u potpunosti ni obradila činjenicu da te nema, još manje prihvatila to. Pričam nekad s tobom, kao da si tu. Plačem kao da si tu. Sećam se svega kristalno jasno, kao da si tu. Tačno znam šta bi mi sad rekla, verujem i da bi me izgrdila, a i ne zameram ti.
Kao da te čujem: "Kako ti Saška, zašto baš ti?" ali moraš da budeš svesna jedne stvari.. Učila sam od najboljih, učila sam od neverovatnih žena. Jedna je toliko puta zeznula smrt, jedna je par meseci zamenila za celih 20 godina, jedna je skoro sama podigla dva deteta, jedna je uvek najviše volela SVA 4 unučeta.. I sve te žene si bila ti. Kako onda da ja budem išta manje od toga? Nemam na koga da budem kukavica, lavice moja. Morala sam. Veruj mi i veruj da sam znala šta radim. Jel znaš da se češto sećam načina na koji si znala da nas poljubiš, onako da pukne? Sećam se i mogu da osetim to i sada. Kao da si tu. Nedostaješ, zbog svega što je bilo, za sve što će tek da bude... Za svaki Galin rođendan, za moju diplomu, za Sandrinu diplomu, za posao, za svaki naredni dan... Za sve. Fališ i mami, mada se krije kad plače, ali mi znamo. Ćutimo. Ćutimo jer boli. Bila si kraljica, bila si oaza mira, bila si uzor i krilo. Bila si mir i spokoj. Bila si lepa reč i iskren osmeh. Uvek onaj do suza, jer drukučije nisi znala. Bila si ljubav i uteha. Bila si i ostala najbolja ženska osoba koju sam upoznala.. Uzoru i inspiracijo moja.
Volim te i, još jednom, nemoj da se ljutiš.
Dok se opet, negde, ne sretnemo...
Tvoja Saška
Коментари
Постави коментар