Druga strana medalje
Poprilično jaki bolovi su me i ovog jutra podsetili da Gala već mesec dana suvereno vlada našim krevetom i da ni pod kakvim okolnostima ne pristaje ni na najamnji kompromis. Njenih su 80% kreveta i što pre to prihvatim, bolje za mene. To što se budim ukočena i nije tako strašno u odnosu na to što se gospođica sve češće odlučuje za žurke oko 4 izjutra..
Mada celog života zagovaram rano ustajanje i organizavan dan, preduslov za produktivnost jeste kvalitetan san. Pritom mislim isključivo na KVALITET, ne i na kvantitet, jer bi mi san od barem 4 sata u kontinuitetu, neopisivo prijao. Jako dobro znam (bar se nadam da znam) šta znači biti majka, šta majčinstvo podrazumeva, znam i da svaki period odrastanja moje palčice nosi svoje breme, ali ponekad zaista gubim nit...
Gala ima 9 meseci i već smo uveeeeliko uveli nemlečnu ishranu, a ona (ljuuubi je majka) nije oduševljena kupovnim kašicama, dok one domaće smaže neverovatnom brzinom, te joj minimum 2x dnevno spremam
*home made* obroke, što podrazumeva troduplo više angažovanja. Nije da to nisu sve slatke muke, ali sve češće konstatujem da drugi deo sintagme preuzima vođstvo.. Slobodno vreme, kojeg skoro i da nema, ne znam kako bih pre iskoristila. Možda bih odspavala, da me ne grize savest što nisam pospremila opran veš, njega bih pospremila samo da nemam ispit za desetak dana, a ispit dođe na red tek pošto završim čitanje knjige koju razvlačim već neko vreme, iako ima malo preko 100 strana.
Kukala bih do sutra da me ne čeka kupanje Gale..
Da bih preživela ovakav preriod pokušavam da pomerim fokus sa obaveza na sve one blagoslove koji su mi pred očima. Uvek zahvaljujem Bogu na nekoliko najbitnijih stvari: što je dana kada posustanem daleko manje od onih kada postižem sve, što imam zbog koga da se umorim i žrtvujem i što mi je, na kraju krajeva, svaki završeni dan najbolja priprema za sledeći.
Suma sumarum - svaka medalja ima dve strane, i ako je cena, za dete kao što je Gala, manje sna, hladna kafa i poneki nervni slom, plaćam je, u najmanju ruku, srećna. ❤
Mada celog života zagovaram rano ustajanje i organizavan dan, preduslov za produktivnost jeste kvalitetan san. Pritom mislim isključivo na KVALITET, ne i na kvantitet, jer bi mi san od barem 4 sata u kontinuitetu, neopisivo prijao. Jako dobro znam (bar se nadam da znam) šta znači biti majka, šta majčinstvo podrazumeva, znam i da svaki period odrastanja moje palčice nosi svoje breme, ali ponekad zaista gubim nit...
Gala ima 9 meseci i već smo uveeeeliko uveli nemlečnu ishranu, a ona (ljuuubi je majka) nije oduševljena kupovnim kašicama, dok one domaće smaže neverovatnom brzinom, te joj minimum 2x dnevno spremam
*home made* obroke, što podrazumeva troduplo više angažovanja. Nije da to nisu sve slatke muke, ali sve češće konstatujem da drugi deo sintagme preuzima vođstvo.. Slobodno vreme, kojeg skoro i da nema, ne znam kako bih pre iskoristila. Možda bih odspavala, da me ne grize savest što nisam pospremila opran veš, njega bih pospremila samo da nemam ispit za desetak dana, a ispit dođe na red tek pošto završim čitanje knjige koju razvlačim već neko vreme, iako ima malo preko 100 strana.
Kukala bih do sutra da me ne čeka kupanje Gale..
Da bih preživela ovakav preriod pokušavam da pomerim fokus sa obaveza na sve one blagoslove koji su mi pred očima. Uvek zahvaljujem Bogu na nekoliko najbitnijih stvari: što je dana kada posustanem daleko manje od onih kada postižem sve, što imam zbog koga da se umorim i žrtvujem i što mi je, na kraju krajeva, svaki završeni dan najbolja priprema za sledeći.
Suma sumarum - svaka medalja ima dve strane, i ako je cena, za dete kao što je Gala, manje sna, hladna kafa i poneki nervni slom, plaćam je, u najmanju ruku, srećna. ❤
Коментари
Постави коментар