Kome verujete?

Možda zvuči potpuno nebitno i zanemarljivo ali izuzetno je važno kom kroz život  verujete. Pritom ne mislim na vašu majku, ni oca, sestru, brata ili partnera. Svako od njih bi trebalo da vam želi dobro. I  potpuno je okej da im verujete. Ali ne morate uvek i bezuslovno. Postoji neko kom morate verovati. Bez izuzetaka. To ste vi. To je onaj glas koji čujete svako veče kad legnete i ugasite dan. Onaj koji vam uvek kaže "Možeš ti to."

Ljudi su skloni davanju mišljenja bez da su uopšte pitani za isto. Bez pardona. Koliko puta ste  čuli : "Glupa si. Smotana. Ružna. Nisi dovoljno dobra..." E sad, zamislite da svima poverujete. U dubini vas se javlja glas koji vam istovremeno šapuće "Ne slušaj, nije u pravu. Vrediš, stvoren/a si za velika dela. Vrediš. " I vi, u dubini duše, znate ko je u pravu. Ali kome poverujete u trenutku? Čije mišljenje usvajate? Naučno je dokazano da bi se neutralizovale posledice jedne kritike, moramo dobiti 5 pohvala. Toliko o težini kritike i pohvale u našoj svesti. Prednost nesvesmo dajemo negativnim stvarima. Mnogo sam radila da bih sebe i svoj "šapat" stavila ispred mišljenja drugih. Morala sam da poništim tooooliko programa iz prošlosti. Morala sam da oprostim svim ljudima koji su svesno ili nesvesno doprineli tome da se osećam  nesigurno, loše ili manje vrednom. Oprostila sam ljudima još od vrtića pa do onima iz moje trenutne okoline. Opraštam i dan danas. Opraštam jer sada znam da mi njihivo mišljenje ništa ne može. Ionako se uvek ispostavi da sam ja u pravu. I na kraju krajeva ko me bolje poznaje od sebe same? Ko je uvek bio tu? Ko je išo mojim cipelama, ko je probao moje patnje, ko je osetio sve moje strahove, ko se borio sa mojim avetima? Samo ja. Sasvim dovoljno da sebe stavim ispred svih. Sasvim dovoljno da svoju intuiciju pojačam, a da pritisnem mute za sve one za koje smatram da mi ne pomažu. Danas, posle 2 i po godine rada na sebi,  razumem svačije postupke. Znam da ljudi kritikuju i osuđuju iz dva razloga: iz straha

 ili zbog sopstvenog nezadovoljstva. I to je na kraju krajeva nihov problem.  Ja sam odlučila da slušam ono što mi služi. Da slušam onog kome verujem. Najveća potvrda na svetu, da radim baš onako kako treba, je činjenica da, ako me sutra već ne bude bilo,  bih potpuno spokojno mogla da konstatujem " Čoveče kakve sam dve poslednje, fenomenalne,  godine života imala!" Koliko vi takvih godina imate? 😉