Za sve, naše, Nove godine..
Opet ti pišem, mila.
Brzo mi rasteš i ne mogu, a da ne konstatujem da me to tvoje odrastanje već sad plaši. Zateknem sebe da sa knedlom u grlu odvajam stvari koje su ti, zaklela bih se, do juče bile taman. Rasteš, pa bih da ti kažem nešto, dok mi je još uvek tu, sveže.
Prvo imaš najlepše obraziće na svetu. I najjače zubiće na svetu. Sve češće me grizeš. I vučeš za kosu. Ali ne ljutim se ja na tebe, bebo. Ljutim se na sebe što mi sve ove knjige otmu po koji sat tvog odrastanja.. Ljutim se što ne mogu da ti se posvetim uvek onako kako bih htela. Izvinila bih ti se za to. Izvinila bih ti se za još par stvari..
Nadam se da sam ti sve nadoknadila. Nadam se da sam postigla to što sam htela, jer ja sam to radila zbog tebe. Zbog nas.
I dalje se mnogo smeješ. Ma još više. I dalje mi se čini da ne postoje lepše oči. I dalje samo pričam o tebi. Pričam svima.
Menjaš se Gala, ali je čudnije što se menjam ja.. Ponekad jedva čekam da zaspiš, da bih posle 10 minuta jedva čekala da otvoriš oči, jer mi fališ. Iako mi nekad ne daš da spavam. Iako nekad smatraš da isključivo ja treba da te nosim. Iako nekad poželim da pobegnem od svega na tri dana.. Ne bih ja mogla bez tebe.
Ne znam da li još uvek čekamo zajedno Novu godinu. Ova nam je prva.. Ako si bar malo na mene, znaš koliko nam ovaj period znači. Ti nećeš da je se sećaš, ali ja hoću. I zato ti i pišem. Da sve stvari, koje ne pamtiš, na ovaj način sačuvam od prolaznosti i zaborava. Verovatno više ne dobijaš paketiće. Ove godine dobijaš prve. Ove godine ja dajem prvi paketić svom detetu. Ne možeš ni da zamisliš koliko me to raduje. Hvala ti što mi omogućavaš da opet (pr)oživim detinjstvo, ali ovog puta potpuno svesno. Hvala za, sve one Nove godine koje ćemo da provedemo zajedno. Hvala što je sa tobom Nova godina svakog dana.
Mnogo te volim,
Tvoja mama.
Brzo mi rasteš i ne mogu, a da ne konstatujem da me to tvoje odrastanje već sad plaši. Zateknem sebe da sa knedlom u grlu odvajam stvari koje su ti, zaklela bih se, do juče bile taman. Rasteš, pa bih da ti kažem nešto, dok mi je još uvek tu, sveže.
Prvo imaš najlepše obraziće na svetu. I najjače zubiće na svetu. Sve češće me grizeš. I vučeš za kosu. Ali ne ljutim se ja na tebe, bebo. Ljutim se na sebe što mi sve ove knjige otmu po koji sat tvog odrastanja.. Ljutim se što ne mogu da ti se posvetim uvek onako kako bih htela. Izvinila bih ti se za to. Izvinila bih ti se za još par stvari..
Nadam se da sam ti sve nadoknadila. Nadam se da sam postigla to što sam htela, jer ja sam to radila zbog tebe. Zbog nas.
Menjaš se Gala, ali je čudnije što se menjam ja.. Ponekad jedva čekam da zaspiš, da bih posle 10 minuta jedva čekala da otvoriš oči, jer mi fališ. Iako mi nekad ne daš da spavam. Iako nekad smatraš da isključivo ja treba da te nosim. Iako nekad poželim da pobegnem od svega na tri dana.. Ne bih ja mogla bez tebe.
Ne znam da li još uvek čekamo zajedno Novu godinu. Ova nam je prva.. Ako si bar malo na mene, znaš koliko nam ovaj period znači. Ti nećeš da je se sećaš, ali ja hoću. I zato ti i pišem. Da sve stvari, koje ne pamtiš, na ovaj način sačuvam od prolaznosti i zaborava. Verovatno više ne dobijaš paketiće. Ove godine dobijaš prve. Ove godine ja dajem prvi paketić svom detetu. Ne možeš ni da zamisliš koliko me to raduje. Hvala ti što mi omogućavaš da opet (pr)oživim detinjstvo, ali ovog puta potpuno svesno. Hvala za, sve one Nove godine koje ćemo da provedemo zajedno. Hvala što je sa tobom Nova godina svakog dana.
Mnogo te volim,
Tvoja mama.
Коментари
Постави коментар