Metamorfoza

Put od larve do leptira meni je donela moja ćerka. Generalno mislim da to odrastanje preko noći mogu da nam donesu samo ogromne životne promene. Te promene mogu da budu lepe ili ne tako lepe. Meni je moja bila, usuđujem se reći, najlepša stvar na svetu. Majčinstvo je bilo moj okidač. Jer u trenutku rođenja detata ja nisam postala samo majka, morala sam da postanem i lavica, a dobijanjem deteta vi neki drugi izbor i nemate.  Ono što sam kod sebe videla kao promenu bile su u početku sitnice... Ako sitnice uopšte postoje, jer ja u sitnice kao u nešto manje značajna ili potpuno beznačajno ne verujem. Sve velike stvari sastavljene su od manjih. I kompozicionalno, velike stvari, velike promene ili velika dela, sastoje se od sitnica. I tako gledano, nikad ne bih mogla ne davati im na značaju. Elem, da se vratimo na prve znakove moje promene. Od tihe i povučene devojke, koja će radije prećutati nešto nego se boriti za sebe, sad nisam mogla a da ne budem nepristojna i doslovno drmusanjem PROBUDIM SESTRU koja uredno spava u svojoj sobi,  u toku radnog vremena, dok moja beba vrišti, a ja ne znam šta da joj radim. Više me nije zanimalo šta će neko da pomisli ili kaže. Nije mi ni briga što ne znam da pevam, a pevam na sav glas kad god vidim da Galu to raduje. I baš me boli uvo kako izgleda to što sam stala da je dojim na sred ulice. Radije ću to nego da je pustim da histerično plače. Sa sigurnošću vam tvrdim da Saška od ranije sve to nikad ne bi uradila. I biću drska prema kasirki, jer ja nemam vremena za tvoje telefonske razgovore dok me na +40 napolju dete čeka u kolicima. Ranije bih kulturno sačekala da se ispriča sa svim rođacima u poslednja tri kolena. Ne interesuje me ni to što neke smaram pričama i objavama o svom detetu. Ne molim vas da to gledate. Postoje divne opcije u slučaju kad nekog ne želite da pratite. 😂 Naravno da ću da blebećem o ćerki stalno, jer nešto važnije od nje nemam. Sa druge strane, pored psihičke promene dolazi i ona fizička. Da, nisam jedna od onih žena koje su čari trudnoće i rađanja zaobišle, tu je sasvim propisno i višak i pokoja strija ali ja sam sebi nestvarno lepa! Nikad lepša! Ne vidim ja ništa od tih "mana". U svojoj glavi ja izgledam najbolje do sada. Sve te poklone koje sam dobila zbog novonastale situacije (da ne izuzmemo genijalne podočnjake) ja zaista nosim ko ordenje. Jer, imam zbog koga! Osećaj superiornosti imam 24 časa dnevno. I kad mislim da više ne mogu - Oh, mogu i te kako! Mogu i danas i sutra i zauvek. Mogu jer želim. I volim je toliko da svaki dan ja zaboravim "muke" od juče. Resetujem se onog momenta kad legnem u krevet, pa se svakog jutra budim sa amnezijom i iznova se zaljubljujem u Galu. Kao da je vidim prvi put. Ona mi daje snagu da mogu apsolutno sve. I svaki novi dan mi je nova potvrda za to.