Пређи на главни садржај

Pozitiva kao stil života

Da li je moguće biti srećan sve vreme?
-DA! Da li je teško doći do tog stadijuma?
-Kako se uzme. Neophodno je shvatiti jednu stvar - sreća je stvar odluke.
Morate odlučiti da budete srećni jer sreću kao emociju ne izaziva niko i ništa drugo sem Vas samih. Jer je sreća i stanje uma. Ako mislite da je sreća položen ispit - nije. Ako mislite da je sreća novac - nije. Nije ni nova torba, ni manje koligorama, ni idealan partner, jer ako niste srećni bez svega ovoga - nećete ni sa njim... Ili bar nećete dugo. Jer sve ovo su stvari koje Vam izazivaju osećaj sreće, koji je prividan i privremen. Jer, ako sreću vežete za konkretne stvari VI je uslovljavate. Koliko puta ste rekli sebi "biću srećna ako se desi to i to". Što znači BIĆU SREĆAN POD USLOVOM DA... Ako se to ne desi razočaraćete se jer ste se vezali za očekivanje.
Ako ste se i vezali za očekivanje koje se ispuni bićete srećni odredjeno vreme. Dok ne dodje neki drugi uslov, neka druga stvar za koju ćete vezati sreću i tako će biti u nedogled. A mogli biste da bude srećni sve vreme, svaki dan. Bez da išta očekujete. To je daaaaaaaaleko manji napor. Kad shvatite da je sreća zaista stvar odluke donećete odluku da BUDETE SREĆNI. Ne vezujte je ni za šta. Ili je vežite za to što dišete, što ste živi. I neka Vam onda ti budu razlozi za sreću.
Za to treba vremena, ali kad jednom osvestite sve ovo i postanete istinski srećni, kad sreća postane vaša domimantna emocija, život se menja iz korena. Kad Vam ne budu trebali razlozi za sreću - biće ih sve više... A znate li šta je fascinantno? - Neće Vam biti potrebni! 😉

Коментари

Популарни постови са овог блога

Pismo Gali..

Mila moja,

Nemam ni približno predstavu u kom momentu života ti ovo čitaš. Ni gde si. Ni gde sam ja. Pišem dok smo tu. Pišem ovo dok me još budiš noću. Dobro, ponekad. Dobra si beba, Gala. Mnogo bolja nego što sam, iskreno, očekivala. Bila si nestvarno dobra i dok si bila u stomaku. Jedina potvrda da sam trudna bio je taj stomak, i ništa, ništa drugo. Eto, toliko si bila savršena. Tad sam pričala da ako tako izgleda trudnoća ja bih mogla zauvek da budem trudna.
Tek gučeš, Gala. I mnogo se smeješ. To najviše volim kod tebe. Volim ja svaki milimetar tebe, jasno, ali osmeh je nešto sasvim drugo. On  leči. Ponosna sam na tebe od momenta kad si se rodila, nemam pojma zašto. I nije floskula. Nikad ni na šta nisam bila ponosnija. Volela bih, istinski bih volela, da i ti budeš na mene. Od trenutka  tvog rodjenja shvatila sam težinu novonastale odgovotnosti. Od tog trenutka, ja sam odgovorna za dva života. I to ne mislim bukvalno, jer osim hranjenja i presvlačenja neku drugu obavezu za sad i …

Ne čekaju..

Jutros je bio jedan od onih dana kada ne znam šta ću pre. Ostavila sam Galu u krevecu i dok se ona okreće, gleda svoju ruke ili sisa palac, uhvatila sam vreme ne bih li presredila njenu garderobu. (Zvrk ima troduplo više stvari od mene što bi bilo jako simpatično da to za sobom ne povlači činjenicu da u ormaru mesta gotovo da nema više .🤣)  Povremeno sam bacala pogled na nju i u jednom trenutku sam videla da mi kroz rešetke pruža rukicu.. Prišla sam, poljubila je i rekla "Ne sad ljubavi, posle ćemo da se igramo". I vratila sam se garderoberu. Iz hrpe stvari prvi vadim beli plišani kombinezon koji je nosila sa mesec dana. "Bože kolicki je. Kad si ga pre prerasla?" Shvatam da sada ne bi mogla da ga navuče ni pola i ledim se od činjenice da mi je dete poraslo, a da ja suštinski toga nisam ni svesna. Svesna sam ja činjenice da ona nema više mesec dana, da odavno više ne staje na jednu ruku, ali nisam svesna da sam to olako prihvatila. Ona nikada više neće da bude moj…

Rodjena sa dvadeset i dve

Prvi put sam zaplakala 8. novembra devedest i pete. Tad sam prvi put udahnula i, kako izvod iz knjige rodjenih kaže,  od tada živim. Ako se ja pitam, nije to baš tako.. Odgovorno tvrdim da sam rodjena sa dvadeset i dve! I hvala Bogu da je tako jer neki se, ljudi moji, rode sa četrdeset, neki tek sa šezdeset, što je najtužnije, neki se nikad i ne rode.. Živi su oni, organizam radi potpuno funkcionalno, ali se nikad nisu rodili. I tako nerodjeni umru. Znači roditi se je privilegija. Trebalo bi da rodjeni probudimo one nerodjene, jer je budjenje moguće. A rodite se kada shvatite. Shvatite da dišete besplatno. Da besplatno vidite, hodate. Svaki dan. I da to uzimate zdravo za gotovo. Kad postanete svesni cinjenice da svega toga sutra može i ne biti, rodićete se. Ja sam se rodila onda kad sam ovo razumela. Rodila sam se kad sam naučila da živim, a to pre nisam znala. Živim otkad se radujem svaki put kad otvorim oči, radujem se što ih i danas otvaram. Radujem se jer su tu moji. Što su zdrav…