Пређи на главни садржај

Vi pa svi ostali!

Iako zvuči krajnje egoistično, samoživo i sebično, tačno je. Biti sebi na prvom mestu nije loša stvar. Tretirajte sebe dobro da bi vas tako tretirali ostali. Niste zadovoljni ponašanjem drugih ljudi i njihovim odnosom prema Vama? Čestitajte samom sebi, Vi i isključivo Vi ste zaslužni za to. Ne možete očekivati da Vas drugi poštuju ako ne poštujete sami sebe. Tako je jednostavno. Sve kreće od Vas i sve se završava sa Vama. Vi ste početak i kraj. OD VAS KREĆE VAMA SE I VRAĆA. Na sreću ili žalost. Kako god želite. Vi odlučujete. Zato, naučite da volite sebe. Posvetite vreme sebi. Negujte se. Rastite radom na sebi. Nije greh častiti sebe dobrom torbom. Cipelama. Duplom kafom. Nije glupo ili otkačeno reći sebi "Volim te" , "Danas izgledaš odlično", reći WOW kad sebe vidite u ogledalu. Udelite kompliment sebi u sebi. Čitajte. Živite svoj život.  Baš SVOJ. Batalite živote drugih. Idite od ljudi koji Vas guše. Koji Vam ne prijaju. Tako pokazujete da umete da se cenite. Nije strašno reći NE kad to zaista želite. Prestanite samo na jedan dan sa ogovaranjem. Sa žaljenjem. Na život, državu, besparicu.. Ne grdite se i kinjite. Zapamtite, sve što ste ikada uradili, uradili ste misleći da je u tom trenutku to najispravnije. Prigrlite se baš takvi kakvi ste. Da biste bili srećni budite SREĆA, da biste bili voljeni budite LJUBAV. Postanite IZVOR onoga što želite da imate. Vraćamo se na početak, želite poštovanje drugih? POŠTUJTE SEBE.

Коментари

  1. Tako je! Na mom blogu sam bas nedavno pisala tekst na tu temu 😊
    www.mamamara.rs

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš mi je drago što vidim koliko svesnih majki ima, što nas je sve više! Pročitaću! 😊😘

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Pismo Gali..

Mila moja,

Nemam ni približno predstavu u kom momentu života ti ovo čitaš. Ni gde si. Ni gde sam ja. Pišem dok smo tu. Pišem ovo dok me još budiš noću. Dobro, ponekad. Dobra si beba, Gala. Mnogo bolja nego što sam, iskreno, očekivala. Bila si nestvarno dobra i dok si bila u stomaku. Jedina potvrda da sam trudna bio je taj stomak, i ništa, ništa drugo. Eto, toliko si bila savršena. Tad sam pričala da ako tako izgleda trudnoća ja bih mogla zauvek da budem trudna.
Tek gučeš, Gala. I mnogo se smeješ. To najviše volim kod tebe. Volim ja svaki milimetar tebe, jasno, ali osmeh je nešto sasvim drugo. On  leči. Ponosna sam na tebe od momenta kad si se rodila, nemam pojma zašto. I nije floskula. Nikad ni na šta nisam bila ponosnija. Volela bih, istinski bih volela, da i ti budeš na mene. Od trenutka  tvog rodjenja shvatila sam težinu novonastale odgovotnosti. Od tog trenutka, ja sam odgovorna za dva života. I to ne mislim bukvalno, jer osim hranjenja i presvlačenja neku drugu obavezu za sad i …

Ne čekaju..

Jutros je bio jedan od onih dana kada ne znam šta ću pre. Ostavila sam Galu u krevecu i dok se ona okreće, gleda svoju ruke ili sisa palac, uhvatila sam vreme ne bih li presredila njenu garderobu. (Zvrk ima troduplo više stvari od mene što bi bilo jako simpatično da to za sobom ne povlači činjenicu da u ormaru mesta gotovo da nema više .🤣)  Povremeno sam bacala pogled na nju i u jednom trenutku sam videla da mi kroz rešetke pruža rukicu.. Prišla sam, poljubila je i rekla "Ne sad ljubavi, posle ćemo da se igramo". I vratila sam se garderoberu. Iz hrpe stvari prvi vadim beli plišani kombinezon koji je nosila sa mesec dana. "Bože kolicki je. Kad si ga pre prerasla?" Shvatam da sada ne bi mogla da ga navuče ni pola i ledim se od činjenice da mi je dete poraslo, a da ja suštinski toga nisam ni svesna. Svesna sam ja činjenice da ona nema više mesec dana, da odavno više ne staje na jednu ruku, ali nisam svesna da sam to olako prihvatila. Ona nikada više neće da bude moj…

Rodjena sa dvadeset i dve

Prvi put sam zaplakala 8. novembra devedest i pete. Tad sam prvi put udahnula i, kako izvod iz knjige rodjenih kaže,  od tada živim. Ako se ja pitam, nije to baš tako.. Odgovorno tvrdim da sam rodjena sa dvadeset i dve! I hvala Bogu da je tako jer neki se, ljudi moji, rode sa četrdeset, neki tek sa šezdeset, što je najtužnije, neki se nikad i ne rode.. Živi su oni, organizam radi potpuno funkcionalno, ali se nikad nisu rodili. I tako nerodjeni umru. Znači roditi se je privilegija. Trebalo bi da rodjeni probudimo one nerodjene, jer je budjenje moguće. A rodite se kada shvatite. Shvatite da dišete besplatno. Da besplatno vidite, hodate. Svaki dan. I da to uzimate zdravo za gotovo. Kad postanete svesni cinjenice da svega toga sutra može i ne biti, rodićete se. Ja sam se rodila onda kad sam ovo razumela. Rodila sam se kad sam naučila da živim, a to pre nisam znala. Živim otkad se radujem svaki put kad otvorim oči, radujem se što ih i danas otvaram. Radujem se jer su tu moji. Što su zdrav…